Adolescencija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Visoka škola strukovnih studija za vaspitače, Aleksinac

Садржај:
Увод.............................................................................................3
1.Предходници појаве адолесценције.................................4
2.Психологија адолесценције...............................................5
3.Адолесценција....................................................................5
3.1.Психичке карактеристике адолесцената............................5
3.2.Телесне промене..............................................................6
3.3.Развој сексуалности код младих.......................................6
3.4.Ауторитет.......................................................................7
3.5.Маштање као механизам одбране личности код младих....7
3.6.Емоционална нестабилност..............................................7
3.7.“ Свеопшти немир „.........................................................7
Закључак.....................................................................................9
Литература................................................................................10
Увод:
Адолесценција као раздобље у психичком развоју човека настало је у савременом друштву. У примитивним друштвима пубертет је означавао крај детињства и улазак у свет одраслих. Млади човек је после пубертета преузимао дужности одраслих његова права.
Живот у савременим условима је много сложенији. Зато антрополошко – физиолошка зрелост малдих не значи и њихову психичку, а нарочито не социјалну зрелост.
Адолесценција се у савременим концепцијама развоја личности схвата као специфична фаза у развоју, праћена изразито бурним психичким, емоционалним и моралним кризама, превирањима и лутањима. Третира се и као прелазни период из детињства у зрелост. Узраст се акспросимативно одређује у распону од 12 до 20 године. Разликује се пет фаза: предадолесценција, рана, средња, касна адолесценција и постадолесценција. Свака изазива одређене кризе, међу којима су најзначајније: нормативна, криза идентитета, криза ауторитета, аскетизам, хипохондрија и криза сексуалности.
1. Предходници појаве адолесценције
Многи тврде да је појава адолесценције у подсвести западне цивилизације релативна новост, да се о њој почиње говорити тек почетком развоја индустријских друштава. Поред промена у господарским односима та друштва су почела доживљавати радикалне промене својих образовних састава као и промене у породичној структури. Породичним односима и филозофији одгоја деце. Због тога почео се мењати положај деце и младих.
Порекло појма адолесценција је у грчкој филозофији, односно у радовима Платона и Аристотела. Одатле произилази да је развој људске јединке хијерархиски организован. Према Платону, човек је подељен на тело, које је материјхално и пролазно, и на душу, која је вечна и бесмртна
Прелаз из првог стадијума развоја (детињства) у адолесценцију обележава појава логичког резонирања, које је у детињству латентно будуци да у њему доминира перцепција.Због таквог развоја душе Платон је сматрао да је адолесценција доб прикладана за образовање у подручију математике и других апстрактнијих знаања.
Аристотел је наглашавао да су душа и тело повезани у структури и функцији. Развој људске јединке поделио је у три стадијума од по седам година. Детињство траје првих 7 година. Пубертет траје од 7 до 14 година, а младост од 14 до 21 године.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]